Učenici pišu

Učenici pišu: KRUG

Kažu da je život pravolinijski, ali ja mislim da nas sve vreme vara! Počinje kao tačka, mala i neprimetna, a onda se polako širi, raste i kruži oko nas, dok jednog dana ne shvatimo da smo zapravo ušli u nevidljivi krug iz kojeg se izlazi samo tako što ga prihvatiš...

Meni je krug oduvek izgledao kao nesto savršeno, nema ćoškova na koje se spotakneš, ni ivice na koju možeš da se povrediš. A tako nekako izgleda i život - kada ga gledamo iz daljine. Ali kada mu priđes bliže, shvatiš da taj krug nije savršeno nacrtan, poneki deo je talasast, poneki kriv, kao da ga je crtala ruka koja se tresla od emocija… Zapravo, baš te nesavršenosti čine ga našim. Nekada se krug suzi, pa imam osećaj da se gušim u obavezama, u mislima, u očekivanjima drugih. A nekada se proširi toliko da mi se čini da mogu da udahnem ceo svet! I to je lepota tog vida nevidljivog. Menja se kako se menjam i ja. Možda je najčudnije to što se u krugu nikad ništa ne završava. Svako “zbogom” ima svoje “ponovo se vidimo”; svako odustajanje svoju drugu šansu, a svaka greška svoje mesto na kojem je u stvari postala lekcija. Ništa, zapravo, ne nestane, samo se vrati u nekom drugom obliku.

Time se potvrđuje da svako iskustvo ostavlja trag i utiče na naše dalje razumevanje sveta. Zato je važno da iz promena učimo i da ih posmatramo kao deo prirodnog toka života – jer one to i jesu.

 Jasna Juhas Ðurić III-15