Učenici pišu
UČENICI PIŠU: ČITAJUĆI DOBRE PISCE DEŠAVAJU SE U NAMA ČUDA Ne znam kada sam tačno zavolela knjige. Znam samo da mi danas nije dovoljno da neku priču samo pročitam i zaboravim! Kada me knjiga zaista zainteresuje, nastavim da razmišljam o njoj i kada je zatvorim. Nekada razmišljam o likovima, rečenicama, događajima ili osećaju koji sam imala čitajući knjigu. Tada shvatim da je knjiga postala deo mene. Takođe, volim osećaj kada me knjiga toliko zainteresuje da izgubim pojam o vremenu. Kažem sebi da ću pročitati još jedno poglavlje, a onda shvatim da je prošlo mnogo više vremena nego što sam očekivala… A najlepše mi je kada se toliko zanesem,da postanem deo likova! Saosećam sa njima, radujem se, plačem, a ponekad i ljutim. A onda mi bude teško da se oprostim od njih. Čitanje me je naučilo tome da ne donosim prebrze zaključke o drugima. Dok čitam, često mi se na početku ne dopadne lik, pa kroz knjigu shvatim i njegovu priču. Kako ga bolje upoznajem, sve više ga razumem! Mislim da se tako nešto dešava i u stvarnom životu. Knjiga nas uči da malo dublje zavirimo u druge ljude, a ne da ih osuđujemo po koricama. A nekada, nakon čitanja, imam osećaj da sam se promenila - ne puno, ali sasvim dovoljno da počnem da razmišljam malo drugačije. Možda je to čudo dobrog pisca. On napiše priču, a mi čitaoci je doživljavamo. A kada se pronađemo u njoj, ona postaje naša. Postaje deo naših misli,osećanja, i - uspomena. Zato verujem da čitajući dobre pisce, u nama se stvarno dešavaju čuda.
Milena Gabrić IV-15-65131f3442f6a.png)
Učenici pišu: KRUG Kažu da je život pravolinijski, ali ja mislim da nas sve vreme vara! Počinje kao tačka, mala i neprimetna, a onda se polako širi, raste i kruži oko nas, dok jednog dana ne shvatimo da smo zapravo ušli u nevidljivi krug iz kojeg se izlazi samo tako što ga prihvatiš...
Meni je krug oduvek izgledao kao nesto savršeno, nema ćoškova na koje se spotakneš, ni ivice na koju možeš da se povrediš. A tako nekako izgleda i život - kada ga gledamo iz daljine. Ali kada mu priđes bliže, shvatiš da taj krug nije savršeno nacrtan, poneki deo je talasast, poneki kriv, kao da ga je crtala ruka koja se tresla od emocija… Zapravo, baš te nesavršenosti čine ga našim. Nekada se krug suzi, pa imam osećaj da se gušim u obavezama, u mislima, u očekivanjima drugih. A nekada se proširi toliko da mi se čini da mogu da udahnem ceo svet! I to je lepota tog vida nevidljivog. Menja se kako se menjam i ja. Možda je najčudnije to što se u krugu nikad ništa ne završava. Svako “zbogom” ima svoje “ponovo se vidimo”; svako odustajanje svoju drugu šansu, a svaka greška svoje mesto na kojem je u stvari postala lekcija. Ništa, zapravo, ne nestane, samo se vrati u nekom drugom obliku.
Time se potvrđuje da svako iskustvo ostavlja trag i utiče na naše dalje razumevanje sveta. Zato je važno da iz promena učimo i da ih posmatramo kao deo prirodnog toka života – jer one to i jesu.
Jasna Juhas Ðurić III-15
Učenici pišu: ČUVARI PRIRODE U AKCIJI U okviru sekcije “Čuvari prirode”, koju vodi profesor geografije Zoran Marković, u subotu, 15. novembra, pedesetak učenika Hemijsko-tehnološke i Politehničke škole išlo je na organizovani izlet u Kikindu. Nakon kretanja prva pauza bila je u Kanjiži, na obali Tise koja je ujedno i najduža pritoka Dunava. Posle kratke pauze zaputili smo se pravo u Kikindu! Odmah po dolasku išli smo u potragu za sovama u samom centru Kikinde. U početku ih je bilo malo, možda jedna, dve po drvetu, ali samo nekoliko metara dalje bilo ih je mnogo više - negde i do 20 na drvetu! Nakon “druženja” sa sovama i fotografisanja otišli smo do muzeja, gde smo prvo pogledali kratak film o mamutu Kiki, a zatim otišli da vidimo pravi skelet mamuta, i obišli ostatak muzeja. OPŠIRNIJE
VAŽNO JE - ČITATI Zajedno sa drugaricama iz odeljenja i učenicima naše škole posetila sam Sajam knjiga, 30. oktobra u Beogradu. Na manifestaciji je bilo mnogo posetilaca i bilo mi je drago da vidim toliki broj ljudi zainteresovanih za knjige. Hale su bile prepune štandova raznih izdavačkih kuća („Laguna“, „Vulkan“, „Otvorena knjiga“, „Prometej“...), a štandovi puni knjiga za osnovnu, srednju školu, udžbenika, dečijih knjiga, istorijskih, iz oblasti psihologije... Prepoznala sam knjige koje smo čitali na časovima srpskog jezika, poput romana „Ana Karenjina“, „Čiča Gorio“, „Nečista krv“, drame: „Hamlet“, „Romeo i Julija“, „Koštana“... Mene su ipak najviše zanimali avanturistički, misteriozni i ljubavni romani. Zbog toga sam se odlučila za dve knjige: roman „Severna kapija“ Danijela Jovanovića i „Hiljadu njegovih poljubaca“ (autor Tili Kol). Zadovoljna sam svojim izborom knjiga i organizacijom posete. Bilo je zanimljivo obići sajam, volela bih ga opet posetiti.
Marina Sudarević IV-15
Učenici pišu: KAKO VIDIM SVOJE VRŠNJAKE Na prvi pogled deluje da su svi moji vršnjaci isti: slična odeća, iste aplikacije, slične situacije, ali nismo svi takvi kakvima se pokazujemo. Mislim da moji vršnjaci žele da budu stariji pa se i ponašaju kao stariji. Misle da su dovoljno zreli, a - nisu. Mislim da previše žure da budu stariji, a nisu ni svesni toga da su u najboljim godinama! Vidim ih kao osobe koje žele da budu shvaćene. Neki se povlače u sebe, a neki glasno iskazuju svoje stavove često da bi prekrili svoju nesigurnost… Ono što povezuje sve nas jeste duboka želja da budemo prihvaćeni - u školi, u društvu, na mrežama. Nekima je važan uspeh, nekima popularnost.
OPŠIRNIJE
Učenici pišu - Zapis jednog maturanta: ZNAM KOJOM SAM ŽIVOTNOM STAZOM KORAČAO, ALI KAKVA LI ME TEK OČEKUJE… Svaki čovek tokom života ispisuje sopstvenu priču. Te stranice nisu uvek ispunjene vedrim tonovima, već često nose boje prožete tugom, borbom, ali i radošću, sazrevanjem i nadom. Koračajući putem koji nazivamo detinjstvom, dolazimo do trenutka kada se osvrćemo i gledamo unazad, procenjujući gde smo sve bili, ali i sa uzbuđenjem gledamo napred, pitajući se kuda nas sve taj put može odvesti… OPŠIRNIJE
Učenici pišu: SVAŠTA UMEM, STVARNO UMEM, SAMO SEBE NE RAZUMEM ILI: ZAŠTO PLETEM PA OTPLETEM? Da li me poznaješ? Znaš me, ali me ne znaš - zašto je to tako?! Sramota te je da me pokažeš jer se bojiš da ćeš ljude oterati... Znaš da pleteš, ali uvek otpleteš to što napraviš jer si nesigurna u svoje sposobnosti. Umeš da šiješ, ali ti se to što sašiješ ne sviđa i govoriš: „Nije dovoljno dobro“, „Nije ravno“ ili: „Mogla sam bolje“... I tako redom. Znaš da si lepa i sa i bez šminke, ali sebe ubeđuješ da nisi jer ti sebe ne vidiš kao lepu - ipak si okružena sa toliko lepih žena, pa kako možeš biti lepa?! Imaš lepe zeleno-sive oči, a sebi govoriš: „Da su malo zelenije, bile bi lepše“... Imaš lepa usta srednje veličine, pravilnog oblika, ali da su samo malo veća... Duga ti je kosa, lepe smeđe boje, ali ipak tebi lepše stoji crvena! Imaš uzak struk, samo da je stomak ravniji, bilo bi savršeno! Šta ako te neko pogleda popreko zbog bubuljica na licu ili telu? Želiš da budeš dama, moraš da budeš dama, ali da li će dame posegnuti za cigaretom, govoriti ružne reči i piti alkohol... Ne! Da li to znači da ti nisi dama i nećeš biti dama... Možeš da znaš da umeš mnogo toga da uradiš, da si svesna toga kako si lepa prirodno, ali tu uvek postoji nešto što misliš da moraš da popraviš... Ovo su svakodnevne moje i misli mojih vršnjaka. Mi i dalje dovoljno ne poznajemo i ne razumemo sami sebe i mislimo da treba da se promenimo. Da li?
Maša Milanko II-15
Učenici pišu: MODA ME ISPUNJAVA Odeljenje IV-15 (tehničar modelar odeće) na času odeljenskog starešine, u petak, 14.februara, posetila je Mona Lacko, bivša učenica naše škole, danas poznata modna dizajnerka. Mona je učenicama pričala o fakultetu na kojem je studirala (Tekstilno-tehnološki u Zagrebu), naglasivši da je reč o kreativnim, ali istovremeno i teškim i zahtevnim studijama. Istakla je da je stekla nove prijatelje iz drugih država, predstavila radove koje je crtala i dizajnirala. Takođe je govorila o svojoj saradnji sa poznatom hrvatskom pevačicom Severinom i našim pevačem Lukom Blekom koji je učestvovao na “Evroviziji”. Svojim primerom pokušala je pomoći i podstaći učenice koje nisu sigurne u to da li žele nastaviti sa daljim školovanjem. Profesorka Andrea Kareri, koja je predavala Moni, dodala je da se Mona uvek trudila da nauči nešto novo i da je bila odlična učenica! Učenice su se složile da im je Mona dala vetar u leđa da nastave dalje da se bave modom i dizajniranjem.
Lea Hajnal IV-15
