Sve aktuelnosti

DIPLOMA OTVARA VRATA!

Na republičko takmičenje otišao je samouveren, “naoružan” teorijom u glavi i spretnošću  u rukama – baš onim znanjima i veštinama koje ističe slogan Hemijsko-tehnološke škole, a koja su mu u protekle, sada već tri godine, sistematski i svakodnevno usađivali profesori, ali i majstori pekarskog zanata (u školskoj pekari). Marjan Katančić, učenik odeljenja III-5 (obrazovni profil – pekar) osvojio je prvo mesto na XXII Republičkom takmičenju iz oblasti proizvodnje i prerade hrane, i time zaslužio sve čestitke škole i profesora, ali i pažnju medija. U razgovoru za školski sajt poveriće se da ima (malu) tremu pred kamerama, ali da je nije imao kada je samo takmičenje u pitanju:

• Sve je prošlo odlično, i kada sam rekao da sam znao da ću pobediti, tako sam i mislio. Jednostavno, ušao sam i video druge takmičare kako su pristupili zadatku. Zadatak je bio izrada pletenice - uradio sam onako kako znam i kako sam naučen. To je bio praktični deo, a na teorijskom imao sam 29 od ukupno 30 mogućih poena. Zadaci su se uglavnom sveli na proračun – pretvoriti procenat (brašna) u grame ili kilograme, odgovoriti na pitanja vezana za HACCP standard, HTZ opremu…

A ne samo za takmičenje, već i za budući poziv, Marjana je prvenstveno pripremala profesorka Danijela Mutabdžija, kao i pekari koji rade u školskoj pekari – braća Mirko i Lacika Ozvald, od kojih je pokupio tajne pekarskog zanata.

• Oni su me naučili da pravim (gotovo) sve – od obične kifle i pereca do bureka! Burek još ne znam perfektno (da bacam kore u visinu), ali na stolu da ih razvučem – bez problema! Od profesorke Mutabdžije dobio sam volju za učenjem, ona me je motivisala i zainteresovala, i to sve više kako je vreme prolazilo. Danas sam siguran da je ovo zanat kojim ću se baviti po završetku srednje škole – već sam dobio neke ponude, u toku su razgovori sa predstavnicima najpoznatije picerije u gradu…

 Roditelji su, s razlogom ponosni na sina – prvog u porodici koji će se baviti ovim poslom. A iako je njegova prva želja na listi pri upisu u srednju školu bilo nešto drugo, sada zna i siguran je da sa izborom zanimanja, a ni škole – nije pogrešio.

• Želeo sam da budem automehaničar, ali tada nisu upisivali taj smer, pa sam konkurisao za vozača motornih vozila i nisam bio primljen. Ispalo je bolje nego što sam mislio i nikada se nisam pokajao što sam upisao ovu školu! Činjenica je da mi časovi teorijske nastave teže idu (tu je preduzetništvo gde imam i loše ocene), tu su i upisi u napomene, ali trudiću se da sve to bude iza mene. Sa tim sam završio! Stručni predmeni su ono u čemu uživam i što volim.

U “stručnom” se pronašao i van pekarstva, u radionici, gde će znati da popravi bicikl, neki kvar na kolima… “Volim prljave ruke!” – dodaje, uz smeh. I dok đacima poručuje da budu uporni i ne odustaju od onoga što im ide, svoje drugare Marjan neće ostaviti gladnima. Često im priprema pitice sa mesom, gljivama i sirom, a zamesiće i hleb ako treba! To je nagrada za one koji su sa njim u društvu, a najveća nagrada za njega je znanje koje nosi, i, kako ističe, diploma – ona koju će dobiti po završetku srednje škole, ali i ova druga, sa takmičenja, koje kada se udruže, otvaraju sva vrata…