Učenici pišu
Učenici pišu: ZELENI KRUG Počela je školska godina i prvu priliku učenici odeljenja IV-11, budući tehničari za zaštitu životne sredine, iskoristili su za blok-nastavu u prirodi! U magični svet prirode Dudove šume, uz stručnu pomoć profesorke Marije Peić Tukuljac, ušli su pomoću „ključa“ (nađeni predmeti u šumi: list, grančica, plod kestena, pero, cvetić...), u želji da što bolje osete atmosferu šume... Oponašajući igru dece u nacionalnim parkovima Danske, u prvoj igri smo, zatvorenih očiju, uz pomoć druga, tražili svoje drvo, opipavali ga sa povezom na očima, a zatim ga otvorenih očiju po sećanju tražili - prepoznavali po dodiru. Zatim smo gledali nebo „nebeskim očima“ - za to nam je bilo potrebno ogledalce, a poslužio je i mobilni telefon. Lepo je bilo gledati lišće koje se lagano njihalo na vetru... Osluškivali smo zvuke prirode. Svako je pomoću travčica i lišća napravio svoj „parfem“ (davali smo im čak i nazive: „Dah prirode ”,“Zeleno uživanje ”, “Balkanski Dior”,“Zlatni duh ”,“ Šarenilo prirode”,”Kosilica”...). Iz šume smo izašli pomoću „ključa“ koji smo prepoznavali pomoću dodira. Dan u kom smo učili i – uživali.
Zora Takić IV-11
Učenici pišu: DONOSIMO SLATKIŠE, GRICKALICE I GRAČKE! Učenički parlament Hemijsko-tehnološke škole organizovao je tradicionalnu humanitarnu akciju za pomoć učenicima Školskog centra „Dositej Obradović“. Zajedničkim snagama sakupili smo novac i igračke. Kupili smo slatkiše i grickalice, i učenice Roberta Horvat III-11, Marijana Mijandžic IV-9 i Zora Takić III-11, u pratnji profesora Uroša Ilića, u sredu, 22. marta, odneli su ih učenicima na poklon.
Dočekala nas je lepa atmosfera. Učenici su se predstavili, objasnili koje smerove pohađaju i pokazali nam rad jedne manikirke. Obišli smo školu, videli ručne radove u hodnicima, trofeje i diplome. Zavirili smo u frizerski salon, svratili u radionicu... Dok smo obilazili školu, primetili smo jarke boje - škola kao da je živa, to nam se mnogo svidelo! Sigurno smo da smo đake usrećili našim malim gestom i nadamo se ponovnoj poseti...
Zora Takić III-11
Učenici pišu: ,,LJUBAV NIJE ČUDO, ALI ČINI ČUDESA“ Ljubav može da se doživi bez obzira na godine u kojima se nalazimo. Ljubav dolazi, raste, smanjuje se i prolazi. Ili ipak - ne?
Kada sam imala četrnaest godina, upoznala sam dečka sa najslađim osmehom i prelepim tamnim očima. Još uvek pamtim osećaj kada sam ga ugledala prvi put, onaj ubrzani rad srca ne može da se zaboravi! Bio je to dvadeset i drugi april, jedan od najlepših datuma u životu! Možda baš zbog njega ovoliko volim proleće... Tog datuma počela je naša priča. Nikada nisam razmišljala o tome koliko će trajati i koliko će daleko ići... On i ja smo se čuli redovno, viđali smo se kada smo imali priliku. Imao je mnogo mana, loših navika koje sam primetila vremenom, ali niko u periodu zaljubljenosti ne vidi mane, ljudi su tada slepi. Kažu: ,,Prvi dan ljubavi poslednji je dan razuma“, i to je činjenica. Od tog dvadeset i drugog aprila naučila sam mnogo toga... OPŠIRNIJE
Učenici pišu: PRIRODA NIJE KONTEJNER! Kao budući tehničar za zaštitu životne sredine, bila sam iskreno zainteresovana za temu predavanja koje su nam u školi nedavno održali predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine. Prerada i odlaganje čvrstog otpada, problemi sa smećem sa kojima se suočava Subotica i njena okolina, zaštićena područja... samo su neke od važnih tema kojih smo se dotakli. Saznala sam kako se u našem gradu upravlja otpadom, a pogledali smo i kratak film o tome kako se ovaj posao obavlja u Austriji. Tamo postoje kontejneri za poseban otpad (papir, plastika, staklo...). Mislim da bi to trebalo da se uvede i kod nas – da se od malih nogu učimo selektivnom odlaganju otpada, da tako učimo decu! Pomalo sam razočarana načinom na koji se ljudi ovde ponašaju prema prirodi. Treba ih podstaći na to da vode više računa o njoj, za početak da – odlažu otpad na pravo mesto! Saznali smo i koji su zaštićeni delovi Subotice i okoline (Palić, Ludaško jezero, Peščara...) – najlepša mesta kod nas. Trebalo bi više povesti računa o tim predelima. Poseban utisak na mene ostavio je snimak koji prikazuje devojčicu na igralištu u Beču, koja skuplja otpad i odlaže ga u kantu! Da je više takvih ljudi i dece, i naš grad bio bi mnogo lepše i čistije mesto.
Kasnije smo u odeljenju gledali ekoturističku kartu (koju smo dobili na poklon) i pripremali se za izazove budućeg zanimanja...
Nevena Jovanović III-11
Učenici pišu: SUSRET SA KULTURAMA U KARPATSKOM BASENU 2. U okviru programa „Komunikacija među kulturama u Karpatskom basenu“, učenice odeljenja III-10 Hemijsko-tehnološke škole, od 1. do 8. oktobra boravile su u Rumuniji, družeći se sa vršnjacima iz Ukrajine, Mađarske, Slovačke, Slovenije i Rumunije. Jednonedeljni susret održan je u mestu Sveti Đorđe (Sfantu Gheorghe). Prisustvovale su: Ivet Bede, Beata Šari, Dominika Šereš i Virag Sabo, u pratnji nastavnika Arpada Nađ Varjaša. Program je bio zanimljiv i bogat, i zato čekamo sledeći susret, koji će se održati sledeće godine u Sloveniji. Utisci učenika u odeljku na mađarskom jeziku...
Dominika Šereš III-10
Učenici pišu: AKO NE MOGU MENJATI SVET, MOGU DA MENJAM SEBE U gustim šumama Severne Amerike, mali Indijanac Brzi Kojot pita poglavicu plemena - kako mogu promeniti svet? Njih dvojica skupljaju drva za potpalu. Stari poglavica Jaki Medved seda na panj kako bi saslušao mladića.
Brzi Kojot upita poglavicu: “Jaki Medvede, kako da zaustavim kišu da pada? Kako da zaustavim glad da uvija? Kako da nateram vukove da prestanu ujedati?”. Stari poglavica diže obrvu i upita: “Zar te još naučili nisu?”. Brzi Kojot veže grane pa odgovori: “Nisu, Jaki Medvede, nisu.”. Jaki Medved skine svoju krunu od perja, protrese je pa prozbori: “Ne može se kiša zaustaviti, ali može se pod drvo sakriti! Ne možeš zaustaviti glad da ubija, možeš samo jesti. Ne možeš naterati vuka da ne ujeda, možeš ga samo usmrtiti”. Brzi Kojot stavlja grane na leđa i kaže: “Hvala ti, poglavaru, mislim da sam shvatio šta misliš”, te se njih dvojica upute nazad ka selu. Dok su šetali gustim šumama četinara, poče padati hladna kiša...
Opširnije
